Pravilno izabran štap za hodanje može značajno poboljšati sigurnost, stabilnost i samostalnost pri kretanju. On se često koristi nakon povrede ili operacije, kod problema sa ravnotežom, bolova u kolenu ili kuku, slabosti jedne noge, neuroloških tegoba i smanjene pokretljivosti kod starijih osoba. U ponudi koju obuhvataju ortopedska pomagala postoji više vrsta štapova, pa nije dovoljno izabrati prvi model koji deluje udobno ili lepo.
Najvažnije je da štap odgovara visini korisnika, njegovoj telesnoj građi, načinu kretanja i razlogu zbog kojeg se koristi. Pogrešna visina ili neodgovarajući rukohvat mogu izazvati nepravilno držanje, dodatno opterećenje zgloba šake i ramena, kao i povećan rizik od pada.
Kada je potreban štap za hodanje?
Štap za hodanje može biti koristan osobama koje imaju blagu do umerenu nestabilnost, bol ili slabost jedne strane tela. Njegova uloga nije samo da nosi deo telesne težine, već i da obezbedi dodatnu tačku oslonca.
Najčešći razlozi za korišćenje štapa su:
- oporavak nakon povrede noge, kolena ili kuka;
- bolovi izazvani artritisom ili artrozom;
- slabost jedne noge;
- problemi sa ravnotežom;
- nesigurnost pri hodanju;
- rehabilitacija nakon operacije;
- strah od pada;
- smanjena pokretljivost kod starijih osoba.
Ako je nestabilnost izražena, ako su obe noge slabe ili osoba ne može bezbedno da prenosi težinu, štap možda neće pružiti dovoljno podrške. U tom slučaju lekar ili fizioterapeut može preporučiti štake ili hodalicu.
Koje vrste štapova za hodanje postoje?
Na tržištu postoji više vrsta štapova, a svaki model ima određene prednosti. Pravi izbor zavisi od nivoa podrške koji je potreban i od toga gde će se štap najčešće koristiti.
Klasični štap za hodanje
Klasični štap ima jednu tačku oslonca i pogodan je za osobe kojima je potrebna manja pomoć pri održavanju ravnoteže. Obično je lagan, jednostavan za korišćenje i pogodan za svakodnevno kretanje.
Ovaj model može biti izrađen od drveta, aluminijuma ili drugih laganih materijala. Drveni štapovi često se skraćuju prema visini korisnika, dok aluminijumski modeli uglavnom imaju mogućnost podešavanja.
Podesivi štap
Podesivi štap omogućava promenu visine pomoću dugmadi ili otvora na konstrukciji. Ova opcija je praktična jer se štap može preciznije prilagoditi korisniku.
Važno je proveriti da li je mehanizam za podešavanje dobro zaključan. Ako nije pravilno fiksiran, štap se može pomeriti ili skratiti tokom hodanja.
Sklopivi štap
Sklopivi štap je pogodan za putovanja i povremeno korišćenje. Može se rasklopiti kada je potreban i spakovati u torbu ili automobil kada se ne koristi.
Iako je praktičan, potrebno je proveriti da li se svi njegovi delovi pravilno spajaju i da li konstrukcija ostaje stabilna pod opterećenjem.
Štap sa četiri noge
Štap sa četiri tačke oslonca pruža veću stabilnost od klasičnog modela. Njegova baza ostaje na podu kada korisnik pusti rukohvat, što može biti korisno osobama koje imaju izraženiju slabost ili probleme sa ravnotežom.
Ovakav štap je teži i može biti manje praktičan na stepenicama ili u uskim prostorima. Sve četiri gumene stope treba istovremeno da dodiruju pod pre nego što korisnik prenese težinu na štap.
Kako odrediti odgovarajuću visinu štapa?
Visina štapa jedan je od najvažnijih faktora za bezbedno korišćenje. Previsok štap podiže rame i može izazvati napetost u vratu, ramenu i ruci. Prenizak štap primorava korisnika da se naginje, što narušava ravnotežu i opterećuje leđa.
Prilikom merenja osoba treba da stoji uspravno, u obući koju najčešće nosi, sa rukama opuštenim pored tela. Rukohvat štapa trebalo bi približno da bude u visini pregiba ručnog zgloba.
Kada korisnik uhvati rukohvat, lakat treba da bude blago savijen. Ruka ne bi trebalo da bude potpuno ispružena, ali ni previše savijena. Takav položaj omogućava prirodno oslanjanje i bolju kontrolu štapa.
Najsigurnije je da visinu proveri fizioterapeut, lekar ili stručno lice u prodavnici ortopedskih pomagala, posebno ako se štap koristi tokom rehabilitacije.
Kako izabrati odgovarajući rukohvat?
Rukohvat štapa utiče na udobnost i raspodelu pritiska na šaku. Klasični zakrivljeni rukohvati mogu odgovarati povremenim korisnicima, ali se pritisak kod njih često prenosi na manju površinu dlana.
Anatomski i ergonomski rukohvati oblikovani su tako da bolje prate šaku i mogu biti udobniji pri dužem korišćenju. Postoje i modeli namenjeni posebno za levu ili desnu ruku.
Osobe koje imaju artritis, slabiji stisak ili bolove u šakama treba da obrate posebnu pažnju na oblik rukohvata. Širi i mekši rukohvat može smanjiti pritisak, ali ne sme biti toliko širok da korisnik ne može sigurno da ga obuhvati.
Rukohvat ne treba da bude klizav. Materijali koji pružaju dobar kontakt sa šakom mogu povećati sigurnost, naročito kada su ruke vlažne.
U kojoj ruci se drži štap za hodanje?
Štap se najčešće drži u ruci suprotnoj od slabije ili bolnije noge. Ako je, na primer, problem u desnom kolenu ili desnom kuku, štap se obično drži levom rukom.
Štap i slabija noga pomeraju se napred približno istovremeno, a zatim se iskoračuje jačom nogom. Na ovaj način štap pomaže u rasterećenju bolne strane i doprinosi prirodnijem obrascu hodanja.
Međutim, postoje situacije u kojima lekar ili fizioterapeut može preporučiti drugačiji način korišćenja. Zbog toga je korisno dobiti kratku obuku, naročito nakon operacije, moždanog udara ili ozbiljnije povrede.
Koliku težinu štap može da podnese?
Svaki štap ima deklarisanu maksimalnu nosivost. Taj podatak treba proveriti pre kupovine i ne treba pretpostaviti da svi modeli mogu podneti isto opterećenje.
Lakši aluminijumski štapovi praktični su za svakodnevnu upotrebu, ali korisnici veće telesne mase treba da biraju modele sa odgovarajućom nosivošću i ojačanom konstrukcijom. Prekoračenje dozvoljenog opterećenja može dovesti do savijanja, pucanja ili iznenadnog gubitka oslonca.
Pored nosivosti, treba proveriti da li se štap uvija, klima ili proizvodi neobične zvuke tokom korišćenja.
Zašto je gumeni nastavak važan?
Na donjem delu štapa nalazi se gumeni nastavak koji sprečava klizanje i ublažava kontakt sa podlogom. Iako izgleda kao mali deo, on je veoma važan za sigurnost.
Vremenom se guma troši, postaje glatka ili puca. Istrošen nastavak može smanjiti prijanjanje na parketu, pločicama i drugim glatkim površinama. Zbog toga ga treba redovno pregledati i zameniti kada se primete znaci habanja.
Nastavak mora odgovarati prečniku štapa i treba da bude čvrsto postavljen. Posebni nastavci za sneg, led ili neravan teren mogu biti korisni u određenim uslovima, ali ih treba pravilno montirati i koristiti samo za namenu za koju su predviđeni.
Da li su težina i materijal štapa važni?
Štap treba da bude dovoljno lagan da se lako pomera, ali i dovoljno čvrst da pruži pouzdan oslonac. Aluminijumski modeli su lagani, otporni i često podesivi. Drveni štapovi mogu biti čvrsti i estetski privlačni, ali uglavnom nemaju mogućnost jednostavnog podešavanja visine.
Čelični i ojačani modeli obično imaju veću nosivost, ali mogu biti teži. Korisnik koji nema dovoljno snage u ruci može se brzo umarati ako je štap pretežak.
Pored težine, treba obratiti pažnju na kvalitet spojeva, podešavanja i završne obrade. Oštre ivice, labavi delovi i nestabilni mehanizmi predstavljaju bezbednosni rizik.
Kako bezbedno hodati sa štapom?
Pre prve upotrebe potrebno je ukloniti prepreke iz prostora, proveriti gumeni nastavak i obuti stabilnu obuću koja ne klizi. Štap se postavlja malo ispred i sa strane tela, a ne predaleko napred.
Korisnik ne treba da se previše naginje niti da prenosi svu težinu na rukohvat ako štap nije namenjen takvom opterećenju. Koraci treba da budu kontrolisani i dovoljno kratki da se održi ravnoteža.
Poseban oprez potreban je na mokrim podovima, tepisima koji se pomeraju, pragovima i stepenicama. Pri penjanju uz stepenice obično prva ide jača noga, zatim slabija noga i štap. Pri spuštanju se prvo postavlja štap, zatim slabija, pa jača noga.
Najčešće greške pri izboru štapa
Jedna od najčešćih grešaka jeste kupovina štapa samo prema izgledu. Dizajn je važan, ali stabilnost, visina, nosivost i udobnost moraju imati prednost.
Česte greške su i:
- korišćenje previsokog ili preniskog štapa;
- držanje štapa na pogrešnoj strani;
- oslanjanje na istrošenu gumenu stopu;
- izbor modela nedovoljne nosivosti;
- nepravilno zaključavanje podesivog mehanizma;
- korišćenje štapa iako je potrebna veća podrška.
Ako osoba i sa štapom često gubi ravnotežu, pada ili se oseća nesigurno, potrebno je ponovo proceniti koje pomagalo je najprikladnije.
Kada treba potražiti stručni savet?
Pre kupovine je preporučljivo konsultovati lekara ili fizioterapeuta ako je potreba za štapom nastala nakon operacije, preloma, moždanog udara ili naglog pogoršanja hoda.
Stručna procena posebno je važna ako korisnik ima vrtoglavice, učestale padove, izrazitu slabost, utrnulost nogu ili ozbiljne probleme sa ravnotežom. Štap može pomoći pri kretanju, ali ne rešava uzrok ovih simptoma.
Fizioterapeut može odrediti odgovarajuću visinu, pokazati pravilan obrazac hodanja i proceniti da li je štap dovoljan ili bi hodalica pružila veću sigurnost.
Zaključak
Pravi štap za hodanje treba da odgovara visini, telesnoj građi, snazi ruku i zdravstvenim potrebama korisnika. Najvažnije je izabrati stabilan model odgovarajuće nosivosti, sa udobnim rukohvatom, ispravnim gumenim nastavkom i pravilno podešenom visinom.
Štap se obično drži u ruci suprotnoj od slabije ili bolnije noge, ali način korišćenja treba prilagoditi preporuci stručnog lica. Zato je pre kupovine ili promene pomagala koristan pregled kod lekara ili fizioterapeuta, kako bi se procenilo koji model najviše odgovara stanju i načinu kretanja korisnika. Redovna provera gumenog nastavka, mehanizma za podešavanje i cele konstrukcije neophodna je za bezbedno hodanje.
Kvalitetna ortopedska pomagala mogu olakšati svakodnevno kretanje, povećati samostalnost i smanjiti rizik od pada. Ipak, najbolji rezultat postiže se kada se štap ne bira nasumično, već prema individualnim potrebama korisnika i uz savet lekara ili fizioterapeuta.
